Текст инаугурационог говора Џоа Бајдена: „Морамо окончати овај неграђански рат“
Две недеље након напада на Капитол да се пониште избори, председник Џо Бајден је у свом инаугурационом говору рекао: „И у овом часу, пријатељи моји, демократија је победила.
Инаугурационо обраћање председника Џозефа Р. Бајдена, Јр.
Као припремљено за испоруку
Капитол Сједињених Држава
Главни судија Робертс, потпредседник Харис, председница Пелоси, лидер Шумер, лидер Меконел, потпредседник Пенс, уважени гости и моји суграђани Американци.
Ово је дан Америке.
Ово је дан демократије.
Дан историје и наде.
Обнове и решености.
Кроз таван за векове Америка је поново тестирана и Америка је одговорила изазову.
Данас славимо тријумф не кандидата, већ циља, разлога демократије.
Чула се воља народа и услишана је воља народа.
Поново смо научили да је демократија драгоцена.
Демократија је крхка.
А у овом часу, пријатељи моји, демократија је победила.
Дакле, сада, на овом светом тлу где је пре само неколико дана насиље покушало да уздрма саму основу овог Капитола, окупљамо се као један народ, под Богом, недељив, да извршимо миран пренос власти какав имамо више од два века.
Гледамо напред на наш јединствени амерички начин – немирни, храбри, оптимистични – и усмеравамо поглед на нацију за коју знамо да можемо и морамо да будемо.
Захваљујем се мојим претходницима обе стране на њиховом присуству овде.
Захваљујем им од срца.
Ви знате отпорност нашег Устава и снагу наше нације.
Као и председник Картер, са којим сам синоћ разговарао, али који данас не може да буде са нама, али кога поздрављамо за његов живот у служби.
Управо сам положио свету заклетву коју је сваки од ових патриота положио - заклетву коју је први заклео Џорџ Вашингтон.
Али америчка прича не зависи од било кога од нас, не од неких од нас, већ од свих нас.
О Ми људима који тражимо савршенију Унију.
Ово је велики народ, а ми смо добар народ.
Кроз векове кроз олује и свађе, у миру и у рату, стигли смо тако далеко. Али морамо још много да идемо.
Повезан
За имигранте у Чикагу, знак „олакшања“ јер Бајден полаже заклетву као председник
Бајденова инаугурација прошла је без безбедносних проблема
Трамп се опрашта од Вашингтона, наговештава повратак
Потпредседник Харис: Отвара се ново поглавље у америчкој политици
Ићи ћемо напред брзо и хитно, јер имамо много тога да урадимо у овој зими опасности и могућности.
Много за поправку.
Много тога за обнављање.
Много за излечење.
Много да се изгради.
И много добити.
Неколико периода у историји наше нације било је изазовније или теже од овог у којем се сада налазимо.
Вирус који се јавља једном у веку тихо вреба земљом.
Однело је онолико живота у једној години колико је Америка изгубила у целом Другом светском рату.
Милиони радних места су изгубљени.
Стотине хиљада предузећа затворено.
Покреће нас вапај за расном правдом који је настајао неких 400 година. Неће се више одлагати сан о правди за све.
Крик за опстанком долази са саме планете. Плач који не може бити очајнији или јаснији.
А сада, пораст политичког екстремизма, превласт белаца, домаћи тероризам са којима се морамо суочити и победићемо.
За превазилажење ових изазова – враћање душе и обезбеђивање будућности Америке – потребно је више од речи.
Захтијева оно најнеухватљивије ствари у демократији:
Јединство.
Јединство.
У другом јануару у Вашингтону, на Нову годину 1863, Абрахам Линколн је потписао Прокламацију о еманципацији.
Када је ставио перо на папир, председник је рекао: „Ако моје име икада уђе у историју, биће то због овог чина и цела моја душа је у њему.
Цела моја душа је у томе.
Данас, овог јануарског дана, цела моја душа је у овоме:
Зближавање Америке.
Уједињујући наш народ.
И уједињујући нашу нацију.
Молим сваког Американца да ми се придружи у овом циљу.
Удруживање у борби против заједничких непријатеља са којима се суочавамо:
Љутња, огорченост, мржња.
Екстремизам, безакоње, насиље.
Болест, незапосленост, безнађе.
Јединством можемо учинити велике ствари. Важне ствари.
Можемо да исправимо грешке.
Можемо дати људе да раде на добрим пословима.
Можемо да учимо нашу децу у сигурним школама.
Можемо да победимо овај смртоносни вирус.
Можемо да наградимо рад, обновимо средњу класу и направимо здравствену заштиту
сигуран за све.
Можемо да остваримо расну правду.
Можемо поново учинити Америку водећом снагом добра у свету.
Знам да причање о јединству некоме може звучати као будаласта фантазија.
Знам да су силе које нас деле дубоке и да су стварне.
Али такође знам да нису нови.
Наша историја је била стална борба између америчког идеала да смо сви створени једнаки и сурове, ружне стварности коју су нас расизам, нативизам, страх и демонизација одавно раздвојили.
Битка је вечна.
Победа никада није осигурана.
Кроз грађански рат, Велику депресију, светски рат, 11. септембра, кроз борбу, жртве и неуспехе, наши бољи анђели су увек победили.
У сваком од ових тренутака, довољно нас се окупило да нас све понесе напред.
И, можемо то учинити сада.
Историја, вера и разум показују пут, пут јединства.
Можемо да видимо једни друге не као противнике, већ као суседе.
Можемо се односити једни према другима са достојанством и поштовањем.
Можемо удружити снаге, зауставити вику и спустити температуру.
Јер без јединства нема мира, само горчина и бес.
Нема напретка, само исцрпљујуће гнев.
Нема нације, само стање хаоса.
Ово је наш историјски тренутак кризе и изазова, а јединство је пут напред.
И, морамо да дочекамо овај тренутак као Сједињене Америчке Државе.
Ако то урадимо, гарантујем вам, нећемо пропасти.
Никада, никада, никада нисмо подбацили у Америци када смо деловали заједно.
И зато данас, у ово време и на овом месту, почнимо изнова.
Све нас.
Хајде да слушамо једни друге.
Чујте једни друге.
Видите се.
Покажите поштовање једни према другима.
Политика не мора да буде разбуктала ватра која уништава све на свом путу.
Свако неслагање не мора бити разлог за тотални рат.
И, морамо одбацити културу у којој се саме чињенице манипулишу, па чак и производе.
Моји суграђани Американци, морамо да будемо другачији од овога.
Америка мора да буде боља од овога.
И верујем да је Америка боља од ове.
Само погледај около.
Овде стојимо, у сенци куполе Капитола која је завршена усред грађанског рата, када је сама Унија висила о концу.
Ипак, издржали смо и победили.
Овде стојимо и гледамо у велики тржни центар где је др Кинг говорио о свом сну.
Ево нас, где су пре 108 година на још једној инаугурацији хиљаде демонстраната покушале да спрече храбре жене да марширају за право гласа.
Данас обележавамо полагање заклетве прве жене у америчкој историји изабране на националну функцију – потпредседнице Камале Харис.
Немој ми рећи да се ствари не могу променити.
Овде стојимо преко пута Потомака од националног гробља Арлингтон, где у вечном миру почивају хероји који су дали последњу пуну меру оданости.
И ево нас, само неколико дана након што је побуњена руља помислила да може да употреби насиље да ућутка вољу народа, да заустави рад наше демократије и да нас отера са овог светог тла.
То се није десило.
То се никада неће догодити.
Не данас.
Не сутра.
Никада.
Свима онима који су подржали нашу кампању, понизан сам вером коју сте нам дали.
Свима који нас нису подржали, да кажем ово: Чујте ме док идемо даље. Измерите ме и моје срце.
А ако се и даље не слажете, нека буде.
То је демократија. То је Америка. Право на мирољубиво неслагање, унутар заштитних ограда наше Републике, можда је највећа снага наше нације.
Ипак, чујте ме јасно: неслагање не сме да доведе до неслагања.
И обећавам вам ово: ја ћу бити председник свих Американаца.
Борићу се за оне који ме нису подржали колико и за оне који су ме подржали.
Пре много векова, Свети Августин, светац моје цркве, писао је да је народ мноштво дефинисано заједничким предметима њихове љубави.
Који су уобичајени предмети које волимо и који нас дефинишу као Американце?
Мислим да знам.
Прилика.
Безбедност.
Либерти.
Достојанство.
Поштовање.
Част.
И, да, истина.
Последњих недеља и месеци научили су нас болну лекцију.
Има истине и има лажи.
Лажи изговорене за моћ и зараду.
И свако од нас има дужност и одговорност, као грађани, као Американци, а посебно као лидери – лидери који су се обавезали да ће поштовати наш Устав и штитити нашу нацију – да бранимо истину и победимо лажи.
Разумем да многи Американци гледају на будућност са извесним страхом и стрепњом.
Разумем да су забринути за свој посао, за бригу о својим породицама, за оно што следи.
Схватам.
Али одговор није да се окренете унутра, да се повучете у конкурентске фракције, не верујете онима који не изгледају као ви, или обожавају на начин на који ви радите, или не добијају њихове вести из истих извора као ви.
Морамо да прекинемо овај неграђански рат који супротставља црвено плаво, рурално против урбаног, конзервативно против либералног.
То можемо учинити ако отворимо своје душе уместо да отврднемо своја срца.
Ако покажемо мало толеранције и понизности.
Ако смо вољни да само на тренутак станемо у ципеле друге особе.
Јер ево ствари о животу: нема рачуна о томе шта ће вам судбина задесити.
Има дана када нам треба помоћ.
Има и других дана када смо позвани да позајмимо један.
Тако морамо бити једни са другима.
И, ако будемо овакви, наша земља ће бити јача, просперитетнија, спремнија за будућност.
Моји суграђани Американци, у послу који је пред нама бићемо потребни једни другима.
Биће нам потребна сва наша снага да истрајемо кроз ову мрачну зиму.
Улазимо у оно што би могло бити најтежи и најсмртоноснији период вируса.
Морамо оставити по страни политику и коначно се суочити са овом пандемијом као један народ.
Обећавам вам ово: као што Библија каже, плач може трајати једну ноћ, али радост долази ујутро.
Проћи ћемо кроз ово, заједно
Свет данас гледа.
Ево моје поруке онима изван наших граница: Америка је тестирана и ми смо за њу изашли јачи.
Поправићемо наше савезе и поново се укључити у свет.
Не да одговорим на јучерашње изазове, већ на данашње и сутрашње.
Водићемо не само примером наше моћи, већ и снагом нашег примера.
Бићемо снажан партнер од поверења за мир, напредак и безбедност.
Толико смо тога прошли у овом народу.
И, у свом првом чину председника, замолио бих вас да ми се придружите у тренутку тихе молитве да се сетимо свих оних које смо изгубили прошле године у пандемији.
За тих 400.000 Американаца – мајки и очева, мужева и жена, синова и ћерки, пријатеља, комшија и сарадника.
Почастићемо их тако што ћемо постати народ и нација за које знамо да можемо и треба да будемо.
Помолимо се тихо за оне који су изгубили животе, за оне које су оставили и за нашу земљу.
Амин.
Ово је време тестирања.
Суочавамо се са нападом на демократију и истину.
Побеснели вирус.
Растућа неједнакост.
Жалац системског расизма.
Клима у кризи.
Улога Америке у свету.
Било шта од овога би било довољно да нас изазове на дубоке начине.
Али чињеница је да се суочавамо са свима њима одједном, стављајући ову нацију на најтежу одговорност.
Сада морамо искорачити.
Све нас.
Време је за смелост, јер има толико тога да се уради.
И, ово је сигурно.
Бићемо суђени, ви и ја, због тога како решавамо каскадне кризе нашег доба.
Хоћемо ли испунити прилику?
Хоћемо ли савладати овај редак и тежак час?
Хоћемо ли испунити своје обавезе и пренети нови и бољи свет за нашу децу?
Верујем да морамо и верујем да хоћемо.
А када то урадимо, написаћемо следеће поглавље америчке приче.
То је прича која би могла звучати као песма која ми много значи.
Зове се америчка химна и постоји један стих који ми се издваја:
Рад и молитве
векова довели су нас до данашњих дана
Шта ће бити наше наслеђе?
Шта ће наша деца рећи?...
Јави ми у срцу
Кад ми прођу дани
Америка
Америка
Дао сам ти све од себе.
Хајде да додамо свој рад и молитве причи наше нације која се развија.
Ако то урадимо онда када наши дани прођу кроз нашу децу и деца наше деце ће рећи за нас да су дали све од себе.
Они су извршили своју дужност.
Исцелили су сломљену земљу.
Моји суграђани Американци, завршавам данас где сам почео, светом заклетвом.
Пред Богом и свима вама дајем вам реч.
Увек ћу бити на нивоу са тобом.
Ја ћу бранити Устав.
Ја ћу бранити нашу демократију.
Ја ћу бранити Америку.
Даћу све од себе у вашој служби мислећи не на моћ, већ на могућности.
Не од личног интереса, већ од јавног добра.
И заједно ћемо написати америчку причу о нади, а не о страху.
Јединства, а не подела.
Светла, а не таме.
Америчка прича о пристојности и достојанству.
Љубави и исцељења.
Од величине и од доброте.
Нека ово буде прича која нас води.
Прича која нас инспирише.
Прича која говори о вековима који тек долазе да смо одговорили на зов историје.
Упознали смо тренутак.
Та демократија и нада, истина и правда, нису умрле на нашем часу, већ су напредовале.
Да је наша Америка обезбедила слободу код куће и поново стала као светионик свету.
То је оно што дугујемо нашим прецима, једни другима и генерацијама да следе.
Дакле, сврсисходно и одлучно се окрећемо задацима нашег времена.
Одржан вером.
Вођен убеђењем.
И предани једни другима и овој земљи коју волимо свим срцем.
Нека Бог благослови Америку и нека Бог заштити наше трупе.
Хвала ти Америко.
###
ونڊا شيئر: