Фрерицхс, цивилни извођач радова из западног предграђа Ломбарда, је заробљеник талибана. Оно мало утицаја које САД има да обезбеде његову слободу могло би да нестане када се заврши војно присуство наше нације у Авганистану.
Америчке трупе напуштају Авганистан, коначно и нужно. Али са сваким војником који се укрца у авион кући, расту шансе да ће један Американац, Марк Фрерицхс, остати иза.
Фрерицхс, 58, је грађевински инжењер из предграђа Ломбарда. У јануару 2020. киднапован је у главном граду Кабулу, вероватно од стране талибанске мреже Хакани, која је у прошлости киднаповала друге америчке и британске држављане ради откупа или замене затвореника.
Трампова администрација није успела да постави Фрерихово ослобађање условом, па чак ни преговарачком залогом, када је преговарала са талибанима о повлачењу америчких трупа. Сада је Бајденова администрација, иако је у принципу посвећена раду на ослобађању свих америчких талаца, учинила мало у јавној подршци Фрерицхсу.
Време истиче. То је проблем. Оно мало преговарачке полуге коју Сједињене Државе имају да осигурају Фрерицхсову слободу неће постати готово ништа када се војно присуство наше нације заврши у Авганистану. Такође ће бити теже за САД да генеришу обавештајне податке потребне за проналажење Американаца и спровођење спасилачких операција.
Спољна политика једне нације не може да окрене судбину само једне особе. Тешко је оспорити тврдњу да САД треба да наставе у неуспелом рату у Авганистану на неодређено време осим ако Фрерицхс — или други талац, амерички писац Пол Оверби, који је нестао у Авганистану 2014. године — не буде ослобођен.
Ипак, нема сумње да је Трампова администрација пропустила своју шансу; није успео Фрерицхс, ветеран америчке морнарице. И плашимо се да Бајденова администрација ради исто, журећи ка једностраном повлачењу са укљученим жмигавцима, не успевајући да повуче све дипломатске стопе како би и Фрерихса вратила кући.
Најперспективнији пут за ослобађање Фрерихса био би да САД изврше притисак на Пакистан, где се Фрерицхс вероватно налази, да се ослони на талибане. Пакистан је 2017. године – увек желећи да стекне наклоност САД – помогао да се среди Кејтлан Колман, бекпекер из Пенсилваније којег су талибани држали пет година.
Неукуснији, али још увек одржив пут био би да САД пристану на размену затвореника - Фрерицхс у замену за авганистанског нарко-боса по имену Хаџи Башир Ноорзаи. Савезник талибана, Ноорзаи је у америчким затворима већ 16 година, издржавајући две доживотне казне.
Нико у Вашингтону није заинтересован за такве замене, које могу подстаћи још више узимања талаца. Али у стварном свету геополитике, повремено се врше размене да би се добро обавио посао. Године 2014. тадашњи председник Барак Обама заменио је пет талибанских затвореника за наредника америчке војске. Боу Бергдал, талибански затвореник већ пет година.
Вратити Фрерицхса кући био би добар посао. Владини званичници кажу да је он био исто толико оглашен - цивилни извођач радова који ради на пројекту воде и није био укључен у било какве војне активности.
То би очигледно био став сенаторке Теми Дакворт о Фрерицхсу, у чије име је лично лобирала код председника Бајдена.
Повлачење наших трупа из Авганистана без обезбеђивања безбедног повратка мог бирача, Марка Фрерихса, био би крајњи неуспех владе Сједињених Држава да спасе америчког држављанина и Илиноиса који је служио својој земљи у униформи, рекао нам је млађи сенатор из Илиноиса. Сада је време да удвостручимо наше напоре како бисмо осигурали безбедно ослобађање господина Фрерицхса и вратили га кући.
Бајденова администрација не би требало да остави камен на камену. Доведите Марка Фрерицхса кући.
Шаљите писма на леттерс@сунтимес.цом .
ونڊا شيئر: