У 'Обећаној земљи', Обама размишља о 'питању црнаца и полиције'
На неколико страница мемоара од 700 страница, Обама рођен на Хавајима, млади организатор заједнице, налази се у Чикагу, граду који је променио ток мог живота.
ВАШИНГТОН — Председништво Доналда Трампа одвијало се онако како је Барак Обама написао, на жутом легалном блоку, његови председнички мемоари, Обећана земља, који ће бити објављени у уторак, пошто је његов потпредседник Џо Бајден спреман да буде следећи председник и да обнови норме које је Трамп уништио.
На неколико страница мемоара од 700 страница — првог од два тома — Обама рођен на Хавајима, млади организатор заједнице, налази се у Чикагу, граду који је променио ток мог живота. То смо знали.
Обама први пут пише о контроверзи која је замало избацила из колосека његову кандидатуру за председника и осврће се на запаљиве примедбе свог тадашњег пастора, велечасног Џеремаје Рајта.
Ево неких закључака из Обамине књиге:
О БИРАЈУ ЏО БАЈДЕНА ЗА ПОТПРЕДСЕДНИКА
Џоов ентузијазам имао је и лошу страну. У граду препуном људи који воле да чују себе како причају, Џо није имао вршњака... Његов недостатак филтера повремено га је доводио у невоље, као када ме је током предизборних избора изговарао 'артикулисаним, ведрим, чистим и лепим изгледом момак'...који су неки протумачили као да су такве карактеристике код црнца вредне пажње.
Док сам упознао Џоа, схватио сам да су његови повремени гафови тривијални у поређењу са његовим предностима... Највише од свега, Џо је имао срца.
О ЈЕРЕМИЈИ РАЈТУ
Обама је мислио да је избегао проблем након што је повукао свештеника Џеремају Рајта, свог тадашњег пастора — сада пастора емеритуса Тринити Уједињене Христове цркве у Чикагу — од давања инвокације на почетку своје председничке кампање у Спрингфилду 2007. године. објављен је чланак Роллинг Стонеа са неким запаљивим Рајтовим цитатима о раси.
Обама пише: Можда бих одлучио да се не кандидујем, да је чланак Роллинг Стонеа изашао раније, наговјештавајући проблеме који ће доћи. Тешко је рећи.
Отприлике годину дана касније, извештај АБЦ Невс-а са исечцима проповеди које је Рајт одржао – у једној је рекао: „Не Бог благослови Америку, Боже проклета Америка“ – претио је да осуди Обамину примарну понуду.
Пише Обама, док није био у цркви због Рајтовог експлозивног језика, превише је добро познавао повремене грчеве беса унутар црначке заједнице - моје заједнице - које је велечасни Рајт каналисао. Знао сам колико различито црно-бели још увек гледају на питања расе у Америци, без обзира на то колико још имају заједничког. За мене да верујем да могу да премостим те светове била је чиста охолост, иста та охолост која ме је навела да претпоставим да могу уронити и изаћи из сложене институције као што је Тринити, на челу са сложеним човеком као што је велечасни Рајт и изабрати, као да ван менија, само оне ствари које су ми се допале.
Након што је Рајт, у Националном прес клубу у Вашингтону, прогласио Америку расистичком у суштини, Обама се одвојио од њега и спасио своју примарну понуду у говору 18. марта 2008. у Филаделфији, говорећи о раси и контроверзи Рајта.
ОБАМА, ПОЛИЦИЈА И РАСА
Обама пише о метежу изазваном питањем које сам поставио на конференцији за штампу у Белој кући 2009. године, говорећи о мени као о ветеранском репортеру веб-сајта којег познајем годинама. Питао сам за полицијско хапшење професора са Харварда Хенрија Луиса Гејтса млађег у његовој кући у Кембриџу, Масачусетс. Шта вам тај инцидент говори, а шта о расним односима у Америци?
Обама је делимично одговорио, полиција је поступила глупо и на његово изненађење тај одговор - а не његове расправе о његовим здравственим плановима на конференцији за штампу - постао је прича.
Следећег дана, његов тадашњи шеф кабинета, Рахм Емануел, изгледао је као да је спреман да скочи са моста. Помислили бисте да сам на конференцији за штампу обукао дашики и лично проклињао полицију.
Обама пише, афера Гејтс изазвала је огроман пад моје подршке међу белим гласачима, већи него што би било на било ком појединачном догађају током осам година мог председника. Била је то подршка коју никада у потпуности не бих добио.
Реакција на његове коментаре о Гејтсу, пише Обама, била је мој први показатељ како се питање црнаца и полиције више поларизује од било које друге теме у америчком животу.
Можда, наставио је, јер је то све нас, и црне и беле, подсетило да основа друштвеног поретка наше нације никада није била само сагласност; да се радило и о вишевековном државном насиљу белаца над црним и мрким људима...
РАХМ КУИП
Док је Обама почињао своје прве недеље у Белој кући, он преноси ову причу о Емануелу, који би на крају напустио администрацију да би се кандидовао за градоначелника Чикага.
Обама пише да је био на постизборном меденом месецу и Емануел му је рекао: „Веруј ми“, рекао је. „Председништво је као нови ауто. Почиње да депресира чим га одвезете са парцеле.’
ونڊا شيئر: