Маргарите у Дел Тору су прослава Синко де Маја и још много тога
Цинцо де Маио је пред нама, што за многе од нас може значити само једну ствар — време за маргарите, зар не?
Осим што ја баш не уживам у маргаритама. Па, рекао бих да је добар тешко наћи. Шокантно, знам. То је као да кажете да не волите псе или бебе. (Успут, волим све псе и већину беба.)
Идеја о освежавајућем, хладном врчу за маргарите који ћете поделити са пријатељима звучи укусно, али ако ћемо бити искрени, ретко је сјајно. Има добрих маргарита, али већина је већ припремљена, са киселим мешавином купљеном у продавници, вештачким аромама, превише слатким или превише пијанцима (да, постоји таква ствар), смрзнута до вртложне смрти у машини, или се сервира у посуди величине зделе за рибу.
Овде се појављују браћа Еверардо и Андрес Гарсија, који испоручују пиће које се често малтретира у спасење, уз нежну бригу пуну љубави. Доживотни становници Плзена, отворили су Дел Торо Бар и ресторан октобра 2011. године, служећи такос, торте, буритос и више од десет варијанти њихових препознатљивих маргарита.
Инспирација браће за Дел Тора остају њихови родитељи, дугогодишњи власници малих предузећа Ф&Р Ликуорс-а из Пилзена. Оба имигранта из Мексика — тата 1950-их из Сан Луиса, Потоси, и мама 1960-их из Халиска — дали су невероватан пример својим синовима.
Када су моји родитељи дошли, знали су да ће одрадити своје дупе, али нису знали колико тешко, рекао је Андрес (37). Моји родитељи су били само радохоличари, никада нису узели ни дан одмора. Ми смо производи наших родитеља — све што су нас научили и све што смо научили од њих, њихово знање дошло је до нас и одлучили смо да отворимо овај локал.
Та радна етика, брига и пажња према детаљима се исплате у Дел Торовом оброку, посебно њиховим маргаритама. Сви сокови су свеже цеђени у кући, поред миксера за маргарите и друге коктеле. Један од мојих личних фаворита је Јалапено од бобица, направљен од бланкоа, малине, боровнице, јагоде, јалапено сирупа, лимете и цоинтреауа. (И не, није слатко! И има добар ударац на крају!)
Дел Торо сервира скоро 300 маргарита суботом увече, а бармени сваки други дан исцеде око 5 до 10 кутија лимете за употребу у свим разним коктелима које праве. Најпопуларније маргарите су пепино (издваја се краставац, јалапено и чили пекин), јалапењо од бобица, цазуела (са цитрусима укључујући ружичасти грејпфрут и хабанеро) и сандиа (лубеница) када је у сезони.
Добар квалитет, конзистентност је важна, посебно када је у питању добар алкохол. Желимо квалитет у сваком смислу те речи. Желим то овде у Плзену, и желим да људи знају да ћемо имати најбољу текилу, најбоље мешавине, најбоље састојке - тако да тамо почињемо са добром нотом, рекао је Еверардо (44) са таквом озбиљношћу био сам сигурно ово је било урезано у камен негде у кухињи.
Еверардо је старији брат по годинама, али Андрес, висок 6 стопа и два инча, је велики брат по величини. Еверардо с љубављу назива Андреса својим мишићем и каже да је организован и технички подкован, али да може бити вруће главе. За Андреса постоји опипљиво поштовање, не само за његове родитеље, који су толико тога жртвовали, већ и за његовог старијег брата.
Док сам одрастала, видео сам себе да идем његовим стопама. Свуда сам пратио свог старијег брата. Он је свестрано добар момак, саосећајан, радохоличар, пажљив према потребама других пре него што се побрине за себе, рекао је Андрес и додао: Он је некако шеф.
Могао сам да кажем да Андресу не смета што је Еверардо шеф. Нешто од овог братског поштовања и љубави долази иу пиће и храну; оба брата су очигледно веома поносна на своју историју и пословање.
Па сам се питао како се осећају према Синко де Мају. Ми Американци волимо празнике и понекад га можемо присвојити на све погрешне начине.
Синко де Мајо, [ван] народа Пуебле [државе], није баш слављен [у Мексику], рекао је Андрес, Моји родитељи то не славе. То је постао амерички празник. У Сједињеним Државама то је више празник пића. Нисам узнемирен због тога. Можда сам још као дете мислио зашто се ругају историјском празнику, али више не.
Али једна ствар која прелази границу за браћу на Цинцо Де Маио су пузања у пабовима.
Када почну 'дринк-о де-маио', то је једина ствар коју не могу да поднесем. Јер тада само подстичете прекомерно пијење. Желимо да сви буду одговорнији — дођите овде, уживајте, једите, пијте, будете 100 посто задовољни и онда сутрадан да радите. Не волимо када се саплићете овде након што сте били у четири бара. Хајде, то је превише!
Било када, било где, ако можете да славите културу и њихову историју, њихову кухињу, њихово искуство, тако да можете научити више о њима и боље их разумети, то је добра ствар, рекао је Еверардо. Ако људи прихвате нашу културу на један дан у години, ја ћу то прихватити.
ونڊا شيئر: