Присталице Бернија Сандерса не могу да виде шуму због дрвета
Само око половине Сандерсових присталица каже да ће дефинитивно гласати за било ког демократа против Трампа.
Ево мог неустрашивог предвиђања за председничке изборе 2020.
Да позајмимо стихове Гратефул Деад, то ће сигурно бити дуго, чудно путовање. Нема шансе да личи на нормалну изборну годину, шта год то било.
Неотклоњен, али веома далеко од ослобађања, председник Доналд Трамп неће проћи без дивљег спектакла. Толико је сигурно.
Заиста, он можда уопште неће сићи.
Детаљно политичко извјештавање, спортске анализе, рецензије забаве и културни коментари.
Иначе, национално искуство Трамповог председништва подсећа на искуство породице која има посла са ментално болесним рођаком. Нико не може да замисли какве глупости могу уследити. Временом, луди људи само исцрпе све. Понекад је лакше пустити их да иду по своме.
Да ли би Трамп могао да избаци Мајка Пенса и да ћерку Иванку учинити својом кандидатском колегиницом? Бомба Техеран? Да ли су Хантер и/или Џо Бајден ухапшени?
Лудо, да. Немогуће? Нимало.
У међувремену, Трампови демократски противници, колективно говорећи, уливају ограничено поверење. Штавише, докле год америчка економија расте, подстакнута ненадмашном потрошњом дефицита од оне врсте коју републиканци претварају да се гнушају када су демократе на власти — министар финансија Стивен Мнучин поново предвиђа да ће се Трампово смањење пореза исплатити упркос рекордном дефициту од трилиона долара — промена државни бирачи могли су да се определе за ђавола кога познају.
На крају крајева, Трамп није ништа ако није забаван. Чини се да он ништа не може да уради, нема толико дрске лажи да вређа његове присталице секта.
Стога, иако се чини да су мале шансе да Трамп освоји националну већину, предност изборног колеџа ГОП-а чини његов поновни избор потпуно могућим.
Зашто онда у Невсвееку видим наслове попут овог? Само 53% бирача Бернија Сандерса ће дефинитивно подржати демократског кандидата за 2020. ако он не победи.
Према недавној анкети Емерсон колеџа од 1.128 регистрованих бирача, нешто више од половине Сандерсових присталица каже да ће дефинитивно гласати за било ког демократу против Трампа. (Еквивалентни број присталица Бајдена је 87%; за Елизабет Ворен 90%.)
Ово упркос Бернијевом искреном завету на недавној дебати у Ајови да ћу, уколико било ко од његових демократских ривала победи номинацију, учинити све што је у мојој моћи да осигурам да они буду изабрани како би победили најопаснијег председника у историји наше земље.
Наравно, Берни се није тако понашао 2016. године, када је његова подршка Хилари Клинтон била невољна и каснила. Али тада је, као и већина демократа, вероватно мислио да нема шансе да Трамп победи на председничком месту.
Сандерс вероватно треба да удвостручи тај завет ако то заиста мисли, јер изгледа да значајан део његових следбеника није склон да прихвати одређене основне чињенице о америчкој политици. Конкретно, као што је Езра Клајн недавно објаснио у Њујорк тајмсу: [О]само половина демократа себе назива либералима — а за демократе је то историјски висок ниво.
Много мање радикала, или да употребимо Бернијев преферирани израз, људи који траже револуцију. Многи себе описују као умерене или чак конзервативне, под тим углавном мисле у својој културној и животној оријентацији.
Обезбеђивање демократске номинације стога захтева, објашњава Клајн, победу либералних белаца у Њу Хемпширу и традиционалистичких црнаца у Јужној Каролини. То значи разговарати са Ирцима католицима у Бостону и атеистима у Сан Франциску. То значи инспирисати либерале без изазивања страха умерених.
О освајању председничког места да и не говоримо. Другим речима, једноставно нема пуно револуционара у Пенсилванији, Мичигену, Висконсину или Минесоти - државама чији би гласови бирача могли да одлучују о новембарским изборима. Левичари у Бернијевом стилу предвидели су катастрофу током конгресне сезоне 2018; уместо тога, дом су преузеле углавном умерене демократе.
Тако да је узнемирујуће читати у Тхе Васхингтон Посту о Сандерсовим активистима који прибегавају Фацебоок клеветама против сенатора Ворена у руском стилу. Већ је про-Сандерсов крсташки рат покренуо групе које позивају на протесте на националној конвенцији странке у јулу ако се Сандерс не појави као кандидат. #БерниеОрВест је њихов поклич, који одражава демонстрације Жутих прслука које су узнемириле Француску.
Да, јер је Милвоки, где ће се одржати демократска конвенција, баш као Париз.
Сада ми се није свидело много тога о 60-им годинама први пут. Књига историчара Рика Перлштајна „Никонланд” бриљантно описује како су ексцеси самодраматизованих радикала у то време – међу њима и Берни Сандерс – довели до реакције деснице која је и даље веома присутна.
Или како је то рекао некадашњи левичар из 60-их Џон Б. Џудис у недавном есеју, побуна левице 60-их све више добија верски, а не политички облик. Састојао се од утврђивања нечијег моралног кредибилитета и супериорности пред лицем зла.
Да ли сте знали да је Берние једном писао луде колумне у којима је за рак грлића материце окривио жене које немају оргазам? Да се придружио политичкој странци која је била на страни Ирана током талачке кризе 1979-80? Да је био на меденом месецу у Совјетском Савезу? Постоји видео.
Ако он обезбеди демократску номинацију, хоћете.
То је то или Жути прслуци. Твој позив.
Шаљи писма на: леттерс@сунтимес.цом .
ونڊا شيئر: