Као хришћанин, славим Васкрс. Али као црнац, стојим као амерички изопћеник
Чак и усред моје јасне визије ове Васкршње недеље натученог и изубијаног Христа, који виси на окрвављеном крсту на Голготи, јасно видим, загледан уназад, и америчко и хришћанско лицемерје.
На ову недељу Васкрсења, Џорџ Флојд спава.
Његово последње дахтање и неузвраћене молбе за милост и ваздух за дисање се понављају у ХД формату док свет гледа Америку на суђењу. Америка где правда бежи од мора до блиставог мора - за људе Црне попут мене, који гину под неумољивим коленом тлачитеља.
У Америци, где су 400 година откако су Африканци први пут стигли оковани на њене величанствене смарагдне обале, Црнац још увек није слободан. И не могу да дишем.
Детаљно политичко извјештавање, спортске анализе, рецензије забаве и културни коментари.
И на Васкрс се мучим. Борим се са својом хришћанском вером која ме уверава да сам слободан.
Осим како се могу осећати слободним када не могу да дишем?
Растеран сам између љубави и мржње. Укључена у загушљиви унутрашњи рат да помири сан који је Америка и ону горку ноћну мору која пречесто диктира судбину Црне, живи у Америци која нас је некада поробила, откинула, силовала и још увек нас убија док се облачила у црвено, бела и плава демократија.
Осим изван америчке митологије, још увек нема правде - само ми.
Усред мог озбиљног размишљања о последњим Христовим речима, прогањају ме последњи дахтаји и молбе Џорџа Флојда, које су наишле на глуве уши када је његово црно тело коначно – после 9 минута и 29 мучних секунди – тихо млохало, пало у вечни сан.
И не могу да дишем.
Чак и усред моје јасне визије ове Васкршње недеље натученог и изубијаног Христа, који виси на окрвављеном крсту на Голготи, јасно видим, загледан уназад, и америчко и хришћанско лицемерје.
Пливам узводно у токсичном мору лажи које стоји у супротности са библијским и уставним идеалима и истинама, који сматрају да су сви људи створени једнаки и да их је њихов Створитељ обдарио одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за Срећа. Осим оних са меланином и пеленом.
Ово је изворно зло Америке.
Америка која види више људскости у псима и мачкама него у људским душама са црним телима и која чами у нацији која и даље стоји, после векова, оштро подељена по питању линије боја.
Америка, где ако црнац клечи у знак тихог протеста против подмукле лажи ове нације о слободи и правди за све, он бива омаловажен и кастриран. Америка у којој правда још увек није далтониста. А моја Црна кожа је омражена.
Америка у којој црнци не могу да клече у мирном грађанском протесту. Али Америка може да клекне пред нама.
Угуши нас. Мучи нас. Учини нас беживотним док блести у сочиво које дозвољава свету да види своје мрско непокајано срце и душу који арогантно пркосе законима Бога и човечанства док нас она вулгарно грди.
Америка која сада настоји да подигне баријере за гласање. То врши нужду и уринира на амерички Капитол уз повике да заустави крађу. Уз подле претње убиством.
Богобојазна Америка која жели да нас врати у време када је Џим Кроу био краљ и када су црна тела висила као јужно воће са топола. Када су линчови после недељне службе одушевили добре хришћане који су се сликали док се тела црнаца љуљају на јужном поветарцу, а било је америчко као корпе за пикник и пијуцкање слатког јужњачког чаја.
не могу да дишем…
Као хришћанин, славим Васкрс као наследник и син, усвојен у Царство смрћу, сахраном и васкрсењем Исуса Христа. Али као црнац, ја стојим као амерички изопћеник, најомраженије копиле син демократије, без права, слободе и правде загарантованих онима који нису ништа више Американци од Џорџа Флојда и мене.
У Христу, знам да сам слободан. Али у Америци још увек не могу да дишем.
Шаљите писма на леттерс@сунтимес.цом
ونڊا شيئر: