Чувајте се логике „строгог конструкционизма“ – она је бранила ропство

Melek Ozcelik

Чарлс Тени ИИИ, потомак председника Врховног суда САД Роџера Тенија, нуди извињење Лин Џексон, потомку Дреда Скота, десно, на 160. годишњицу одлуке о Дреду Скоту 6. марта 2017. у Анаполису, Мд. (Кеннетх К. Лам/Тхе Балтиморе Сун преко АП)



Председник Трамп проглашава свог кандидата за Врховни суд Нила Горсача као строгог конструкционисту, што је високо цењени квалитет у очима конзервативних републиканаца. Ипак, то је као да кажете овог човека који ће се држати својих принципа без обзира на ужасан исход.



Класичан пример одласка предалеко био је случај Дреда Скота, одлука Врховног суда САД толико ужасна да је утрла пут грађанском рату.

МИШЉЕЊЕ

Рогер Танеи, главни судија Врховног суда САД, пресудио је да му је пажљивим проучавањем Устава САД и дебата очева оснивача које су довеле до његовог усвајања постало јасно да црнци увозе као робове, или слободни црнци чији су преци били робови, по закону се не могу сматрати америчким држављанима. Били су инфериорни у односу на белце и могли су да се третирају као власништво.



Тако су ствари стајале када је написан Устав, како га је Тени видео, и тако ће остати 1857. када је написао своју злогласну одлуку Врховног суда.

Скот је тужио своје власнике за слободу 1846. јер су га одвели из Мисурија, ропске државе, да живи у Илиноису, а затим на територији Висконсина, који су били слободни. Врховни суд Мисурија је рутински подржавао законе северних држава да су робови које су њихови власници добровољно транспортовали у слободне државе стекли слободу као резултат.

Више од 10 година док је Скотов случај пролазио кроз судове, он и његова жена остали су робови и њихови власници су их изнајмљивали да раде. У било ком тренутку током судског поступка, могли су бити продати, одвојени и послати било где у земљи где је ропство било легално.



Скот је то знао. Разумео је ужасно застрашивање које је било укључено кад год се црнац бори за своја неотуђива права, а ипак је наставио да тражи правду кроз правни систем. То је чин храбрости и вере у судски процес који је ван мог разумевања.

Верујем да је Устав САД живи документ. То значи да је то скуп правила дизајниран да буде довољно флексибилан да се мења са временом, да се бави изазовима које наши очеви оснивачи нису могли да замисле и да створи основу за бољу будућност.

Танеи, строги конструкциониста, сматрао је Устав чврстим и непроменљивим.



Дакле, у свом писаном мишљењу, главни судија је навео: „Речи „народ Сједињених Држава“ и „грађани“ су синоними и значе исту ствар. Обојица описују политички орган који, према нашим републичким институцијама, чини суверенитет и који преко својих представника има власт и води Владу.

Они су оно што ми познато зовемо „суверени народ“, а сваки грађанин је један од народа и конститутивни члан њиховог суверенитета.

Пред нама је питање да ли класа особа описаних у молби... чини део овог народа и да ли су конститутивни чланови овог суверенитета?

Мислимо да нису и да нису укључени, под речју 'грађани', у Уставу, те стога не могу тражити ниједно од права и привилегија које тај инструмент предвиђа и обезбеђује грађанима Сједињених Држава.

Напротив, они су у то време сматрани подређеном и инфериорном класом бића која је била потчињена од стране доминантне расе, и, била еманципована или не, ипак су остала подложна њиховој власти и нису имала никаква права или привилегије осим као нпр. они који су имали власт и Влада могли би изабрати да их доделе.

Не видим никакву величину у строгом тумачењу Устава. Његова слава не долази само од мудрости његових речи, већ и од способности људског срца да им да нови живот применом здравог разума на њихову првобитну намеру.

Било је времена када је стриктно читање Устава коришћено да се оправда ропство, иако је његова првобитна сврха јасно била да гарантује слободу.

Емаил:пхилкаднер @ гмаил.цом

Шаљите писма на леттерс@сунтимес.цом.

Твеетс од @цстедиториалс

ونڊا شيئر: